Ekonomski impakt sekvenciranja nove generacije (engl. Next Generation Sequencing, NGS) 

Nesitnoćelijski karcinom pluća (engl. Non-small cell lung cancer, NSCLC) može se klasifikovati na osnovu prisustva genomskih alteracija u onkogenima poput EGFR, ALK, ROS1, KRAS, BRAF, MET, HER2, RET i NTRK. Terapije koje ciljaju neke od ovih alteracija pokazale su značajan klinički benefit uključujući duže preživljavanje bez progresije bolesti. Upravo zato  je važno identifikovati pacijente sa specifičnim genomskim alteracijama, kako bi pristup njihovom lečenju bio  personalizovan i  obezbedio najbolji mogući ishod.

Trenutno je dostupan veliki broj različitih testova za detekciju genomskih alteracija u NSCLC. Hotspot paneli koji testiraju prisustvo nekoliko najčešćih  alteracija kod pacijenata sa NSCLC su u čestoj upotrebi. Međutim, ukoliko se ne dokaže prisustvo ni jedne panelom testirane alteracije, obično sledi niz testova za pojedinačne   alteracije (singl-marker testovi). Ovi testovi mogu se primenjivati i pre hotspot panela, za one najčešće alteracije (KRAS).  Pored toga što svako pojedinačno testiranje  oduzima  vreme, ono zahteva i značajnu količinu bioptiranog tkiva, što može predstavljati problem s obzirom na malu količinu tkiva koja se dobija plućnom biopsijom. Osim što iziskuju dodatni trošak, ponavljane biopsije same po sebi predstavljaju rizik i neugodnost za pacijenta, čak i kada su izvedene uspešno i bez komplikacija. Stoga se sekvenciranje nove generacije poslednjih godina izdvojilo kao pouzdana metoda za simultano testiranje većeg broja alteracija korišćenjem jednog bioptata.

Kako su klinički podaci o ekonomskim aspektima genomskog sekvenciranja ograničeni, grupa američkih istraživača razvila je analitički ekonomski model za procenu troškova i vremena testiranja kod različitih modaliteta testiranja. Uzeta su u obzir četiri modaliteta testiranja:

1. Sekvenciranje nove generacije, NGS – odmah po dijagnozi metastatskog NSCLC pacijent se upućuje na sekvenciranje nove generacije.
2. Sukcesivno testiranje – pacijent se upućuje na niz singl-marker testova za unapred definisane alteracije za koje postoje odobrene ciljane terapijske opcije (EGFR, ALK, ROS1, BRAF). Ukoliko su rezultati svih ovih testova  negativni, pacijent se upućuje na singl-marker testove za alteracije za koje ne postoje odobreni ciljani lekovi (MET, HER2, RET, NTRK).
3. Testiranje isključivanjem – pacijent se prvo upućuje na test za najčešću alteraciju u NSCLC - KRAS alteraciju. Pozitivan rezultat prevenira naredna testiranja, s obzirom da se navedene genomske alteracije kod NSCLC međusobno isključuju. Negativan rezultat bi preusmerio pacijenta na sukcesivno testiranje.
4. Hotspot paneli – pacijent se upućuje na panel testova za unapred definisane alteracije za koje postoji odobrena ciljana terapija. U slučaju negativnog rezultata, pacijent se upućuje ili na NGS ili na niz singl-marker testova.

Na osnovu ekspertize plućnih onkologa za potrebe kliničkog ispitivanja, procenjeno je da 2.066 pacijenata osiguranih preko američkog nacionalnog programa zdravstvenog osiguranja (Medicare) i 156 osiguranika privatnih zdravstvenih osiguranja ima metastatski NSCLC, te da su kandidati za testiranje, kao i da se 25% pacijenata testira sekvenciranjem nove generacije, 15% sukcesivnim testiranjem, 5% testiranjem po principu isključivanja i 55% hotspot panelima.

Procenjena ušteda troškova korišćenjem NGS metode iznosila je 1.393.678 USD u odnosu na testiranje isključivanjem, 1.530.869 USD u odnosu na sukcesivno testiranje i 2.140.795 USD u odnosu na testiranje hotspot panelima za 2.066 državno osiguranih pacijenata, odnosno 3.809 USD, 127.402 i 250.842 USD redom za 156 privatnih osiguranika. Model je takođe procenjivao uštedu ukoliko bi se procenat pacijenata testiranih NGS-om podigao sa 25% na 50%, te bi tada ukupna ušteda iznosila gotovo pola miliona dolara za Medicare.

Pored finansijske uštede, procenjeno je i da je testiranje NGS-om najbrže jer je od biopsije do započinjanja terapije bilo potrebno u proseku samo dve nedelje, dok je za testiranje isključivanjem i sukcesivno testiranje bilo potrebno 2,7 odnosno 2,8 nedelja.

Primenjeni ekonomski model je pokazao da je za  NGS potrebno isto  (hotspot paneli) ili kraće vreme do započinjanja terapije, kao i  da je NGS povezan sa najnižim troškovima od sva četiri ispitivana modaliteta testiranja pacijenata sa metastatskim NSCLC. Iako je samo testiranje NGS-om skuplje od pojedinačnih testova, ukupni trošak koji uključuje sva neophodna testiranje i troškove rebiopsije bio je najniži za NGS. Takođe, testiranje NGS-om omogućava simultani skrining kako za česte, tako i za retke alteracije, što je vrlo  značajno s obzirom na malu šansu da prisustvo ređih alteracija bude ispitano ostalim modalitetima testiranja. NGS testiranjem  je identifikovano gotovo 40% više pacijenata sa alteracijama za koje trenutno ne postoje odobrene ciljane terapijske opcije, a  koji zahvaljujući NGS-u mogu imati više terapijskih mogućnosti i potencijalno bolje ishode  lečenja uključivanjem u klinička ispitivanja za nove lekove. 

RS/NONP/1907/0048