Praćenje zdravstvenog stanja pacijenta na daljinu

Mogućnost praćenja zdravstvenog stanja pacijenta iz njegovog doma ima brojne prednosti kako za pacijente, tako i za zdravstveni sistem - omogućava neprekidan odnos između pacijenta i zdravstvenog radnika uz kontinuiran tok zdravstvenih podataka, unapređuje znanje pacijenta o bolesti i lečenju i omogućava blagovremenu detekciju eventualnog napredovanja bolesti. Takođe, može smanjiti direktne i indirektne troškove lečenja, usled smanjenja broja hospitalizacija, putnih troškova i dr.

Sve veći broj oboljenja i stanja se može pratiti na ovaj način:

●      Dijabetes i druge metaboličke bolesti

●      Hipertenzija

●      Hronična opstruktivna bolest pluća

●      Astma

●      Psihička stanja i bolesti

Aplikacije i uređaji za prikupljanje rezultata, iz udobnosti doma pacijenta, omogućavaju zdravstvenim radnicima da prate i analiziraju akutna ili hronična stanja svojih pacijenata na daljinu. Najpraktičniji mobilni uređaji mogu pratiti puls pacijenta, krvni pritisak, glukozu, težinu i nivo stresa, omogućavajući zdravstvenom radniku da vidi potpunu sliku svog pacijenta i simptome tokom vremena.

Sigurno je da neka stanja zahtevaju složenije uređaje koji će uključiti obuku pacijenata kao što su monitori za apneju, monitori rada srca, specijalizovani monitori za demenciju i Parkinsonovu bolest i aparati za disanje. Cilj je da se i ovakvi uređaju prilagode i pojednostave za svakodnenu upotrebu pacijenta, kao što je već urađeno sa implantabilnim senzorom za dijabetes koji prenosi zdravstvene podatke na pametne telefone putem Bluetooth-a.

Najveća prednost upotrebe ovakvih uređaja je detaljnije razumevanje zdravstvenog  stanja pacijenata. Kada je pacijent kontinuirano posvećen svom zdravlju i ima svest da ga prati preko uređaja, veća je verovatnoća da će primetiti trajne pozitivne rezultate lečenja, kao i eventualne negativne promene zbog kojih treba da se obrati lekaru. Ovo bi moglo da doprinese osećaju smirenosti i veće kontrole bolesti za pacijenta.

Pored svih prednosti, praktična primena ovakvih uređaja je, još uvek, praćena nedostatkom standarda, integracije i tačnosti podataka, kao i dokaza o dugotrajnoj upotrebi. Zdravstvena zajednica aktivno radi na definisanju neophodnih okvira i smernica u cilju obezbeđivanja visokokvalitetne i sveobuhvatnije nege na daljinu, kako bi se, u potpunosti iskoristile sve prednosti za pacijente.

REFERENCE:

1) Manocchia, A. (2020). Telehealth: Enhancing care through technology. Rhode Island Medical Journal, 103(1), 18-20.

2) Vegesna, A., Tran, M., Angelaccio, M., & Arcona, S. (2017). Remote patient monitoring via non-invasive digital technologies: a systematic review. Telemedicine and e-Health, 23(1), 3-17.

3) Krupinski, E. A., & Shea, K. D. (2022). Telehealth and virtual care. In Nursing and Informatics for the 21st Century–Embracing a Digital World, 3rd Edition, Book 3 (pp. 147-168). Productivity Press.

4) Manocchia, A. (2020). Telehealth: Enhancing care through technology. Rhode Island Medical Journal, 103(1), 18-20.

M-RS-00001980