Procena zdravstvenih tehnologija predstavlja bitan deo donošenja odluka o finansiranju lekova lekova na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Većina država ima neki vid evaluacije terapijskih i dijagnostičkih tehnologija zasnovane na dokazima, čak i ukoliko nije eksplicitno nazvano “procenom zdravstvenih tehnologija”.  Procena neke zdravstvene tehnologije predstavlja multidisciplinarni proces koji uključuje prikupljanje informacija o medicinskim, ekonomskim i etičkim aspektima neke tehnologije na sistematičan, transparentan, nepristrasan i detaljan način. Cilj je prepoznati one tehnologije koje imaju najbolji bezbednosni profil i adekvatnu efikasnost, koje su fokusirane na pacijente i koje donose najbolje rezultate. U tom kontektstu, zdravstvena tehnologija predstavlja bilo koju primenu naučnog znanja u održavanju zdravlja, u lečenju i prevenciji bolesti, uključujući lekove, dijagnostičke procedure, hirurške intervencije, itd. U praksi, najveći broj odbora za procenu zdravstvenih tehnologija vrši procenu lekova i donekle medicinskih sredstava. Procena aktivnosti države u zdravstvu, strukture zdravstvenog sistema ili efikasnosti organizacionih šema manje je zastupljena, uprkos potencijalnim benefitima koje bi to donelo za zdravstvo u celini. Ne postoji standardizovan način sprovođenja procene zdravstvenih tehnologija – ne postoje obavezni ili univerzalno prihvaćeni koncezusi po pitanju analiza koje se primenjuju, iako različiti internacionalni forumi poput EUnetHTA ili ISPOR nude generalne smernice za sprovođenje procene. Različiti sistemi procene akcentuju različite aspekte – engleski sistem zasnovan je na ograničavanju troškova, dok se nemački sistem prvenstveno vodi kliničkom efikasnošću. Većina sistema uzima u obzir odnos troškova i efikasnosti, ali ne daje prevagu ekonomskom aspektu i ne postavlja striktne troškovne pragove.   

RS/NONP/1905/0030