Online komunikacija sa pacijentom
Komunikacija lekara sa pacijentom jedan je od najvažnijih aspekata zdravstvene zaštite i u velikoj meri određuje zadovoljstvo pacijenta pruženom zdravstvenom uslugom.1,2
Tradicionalni model komunikacije, po kojem je direktna interakcija uživo i kroz medicinske izveštaje bila nezamenljiva, se brzo transformiše ka hibridnom modelu, gde važnu ulogu imaju i digitalni kanali komunikacije.1,2
Najvažnije promene koje predvode ovu transformaciju su COVID-19 pandemija, globalizacija, povećani zahtevi i očekivanja od zdravstvenih radnika u vezi sa terapijom hroničnih bolesti i sve većim obimom administrativnih zadataka, povećanje svesti pacijenata o važnosti prevencije bolesti i očuvanja zdravlja, kao i mali broj zdravstvenih radnika u negradskim sredinama. 1,2,3
Međutim, bez obzira na realnu potrebu zdravstvenog sistema i interesovanje lekara i pacijenata, implementacija digitalnih kanala komunikacije u kliničkoj praksi je još uvek relativno niska. 1,2,4,
Aktivna primena online komunikacije ima brojne prednosti, uključujući povećanje dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite, smanjenje broja poseta zdravstvenim centrima i troškova u vezi sa njima, kao i efikasnije obavljanje rutinskih i redovnih kontrola, posebno kod pacijenata koji se osećaju komformo da samostalno upravljaju svojim lečenjem, uz podršku lekara. 1-5 Dodatno, ovo će omogućiti da lekar raspolaže sa više vremena koje može da posveti pacijentima kojima je neophodna interakcija uživo. 2,3,4
Sa druge strane, lekari uočavaju mnoge izazove u vezi sa upotrebom digitalnih kanala komunikacije, uključujući potencijalno inicijalno povećanje obima posla, nepostojanje nadoknade za pruženu uslugu savetovanja, strah od moguće stručne greške zbog odsustva fizičkog pregleda, bezbednost i poverljivost podataka i komplijantnost.2,3 Dodatno, ne postoji konsenzus u vezi sa pravilima ovakve komunikacije. 1
Pored toga, pacijenti nisu naviknuti na online komunikaciju sa lekarom, a postoji i veliki jaz u digitalnoj pismenosti između različitih grupa pacijenata, što može uticati na nejednakost pristupu usluzi.1,2,3 Mlađi pacijenti srednje klase će imati prednost u odnosu na osetljivije populacije pacijenata, u koje spadaju i starije osobe sa manjim prihodima i nižim obrazovanjem. 1
Za efikasnu implementaciju online komunikacije neophodno je definisati jasnu strategiju, kako bi se prevazišli početni izazovi.
U prvoj fazi, relativno mali broj pacijenata će proaktivno koristiti digitalne alate, što treba iskoristiti za unapređenje procesa i edukaciju pacijenata u pogledu očekivanja i sadržaja komunikacije.1
Važan deo smernica za digitalnu komunikaciju treba da budu teme koje mogu biti njen predmet, odnosno one koje ne mogu (npr. osetljive, lične ili hitne). 1
Zdravstvene ustanove će morati da investiraju u tehnologiju i sisteme za upravljanje podacima, a pacijenti da se edukuju za korišćenje različitih digitalnih alata i platformi. 1
Iako je koncept online komunikacije između lekara i pacijenata jasan, brojna nerešena pitanja predstavljaju barijeru za njenu svakodnevnu upotrebu.1,2,3 Iz tog razloga, neophodno je sprovođenje opservacionih studija sa adekvatnim kontrolnim grupama kako bi se prikupili sistematični podaci koji će ukazati na uticaj digitalnih tehnologija i kanala komunikacije na zdravstvenu zaštitu pacijenata. 1
M-RS-00001551
Reference
1. Katz S.J, Moyer C.A. The Emerging role of online communication between patients and their providers. J. Gen. Intern. Med. 2004; 19: 978-983.
2. Antoun J. Electronic mail communication between physicians and patients: a review of challenges and opportunities. Fam Pract. 2016; 33 (2): 121-6.
3. Green M.A, McKee M, Vittal Katikireddi S. Remote general practitioner consultations during COVID-19. Lancet Digit Health. 2022; 4: e7.
4. National Information Board (UK). Personalised health and care 2020: using data and technology to transform outcomes for patients and citizens. https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/384650/NIB_Report.pdf (pristupljeno 03.08.2022).
5. Greenhalgh T. et al. Virtual online consultations: advantages and limitations (VOCAL) study. BMJ Open. 2016; 6:e009388.