Lipoproteinska lipaza (LPL) jesteenzimkoji se nalazi na luminalnoj strani krvnih sudova i vezan je za proteoglikane heparan-sulfata i sadrži mesta vezivanja kako za lance heparan-sulfata tako i za apoproteine. Lipoproteinska lipaza je centralni enzim u metabolizmu lipida.Zbog svoje katalitičke aktivnosti, uključena je u metaboličke puteve koje koriste različiti solidni i hematološki maligniteti kako bi obezbedili dodatni energetski izvor tumorskoj ćeliji. LPL je prekomerno izražen u B-ćelijama nemutiranih IgHV pacijenata obolelih od CLL-a i njegova ekspresija se može upotrebljavati za predviđanje kliničkih rezultata. LPL može poslužiti kao most u formiranju trimolekularnog kompleksa koji obuhvata fragment lipoproteina, LPL i proteoglikane heparan-sulfata različitih ćelija. Uprkos tome što je LPL otkriven kao pouzdani molekularni marker za prognozu CLL-a, njegova funkcionalna uloga i molekularni mehanizmi koji regulišu ekspresiju i dalje su pod znakom pitanja.

Veza između lipoproteina i CLL

Činjenica da CLL pokazuje proteoglikane heparan-sulfatana površini B-ćelija nameće pitanje da li lokalizacija LPL-a na ćelijskoj membrani utiče na biološko ponašanje, širenje i migraciju ćelija stimulišući unutarćelijsku signalizaciju prateći aktivaciju tumoralnog klona od strane aktivirane mikrosredine.U ovom slučaju LPL može imati ulogu „cross-talk“ faktora koji olakšava specifične interakcije sa pomoćnim ćelijama u tkivu mikrosredine. LPL se može dodati na listu proteina zajedno sa integrinima u vezi sa aktivacijom CLL proliferativnog bazena, poput CD49d, metaloproteinaza (MMP-9), antiapoptotičnih molekula (BCL2) i hemokina (CCL3, CCL4, CXCL12). Prema tome, LPL indirektno može biti razlog za progresiju leukemije, samostalno putem metaboličkog reprogramiranja ili sinergijskim doprinosom mikrosredini u kojoj se kontinuirano napaja leukemijski klon.

Palah i kolege su istraživali ulogu abnormalne LPL ekspresije u evoluciji bolesti i pokazali da jeaktivnost lipaze specifične za genepovezane sa lipazom i sa trigliceridimaznačajno povećana kada se CLL B-ćelije uporede sa normalnim CD5 +B-ćelijama. Istraživači su takođe obznanili da inkubacija CLL tumorskih ćelija sa inhibitorom lipaze orlistatom rezultuje povećanjem apoptoze, što ukazuje na to da metabolizam lipida i aktivnost lipaze mogu biti funkcionalno prikladni u agresivnom CLL.Fenotipske analize su pokazale da su CLL B-ćelije koje izražavaju LPL, takođe bogate u ovim FA degradirajućim genima. U poslednje vreme je pokazano da LPL posreduje lipolizu u različitim čvrstim tumorima, a zatim i pri uvećanju FA ćelija, a nedavno je takođe prikazano da lipoproteini niske gustine mogu da razviju proliferativnu reakciju CLL ćelija spram upalnih signala.

Danas je obezbeđena značajna masa podataka o LPL-u koja je povezana sa CLL-om.Uprkos tome, oskudno je naše razumevanje na temu da li prekomerna ekspresija CLL-a kod negativnih rezultata koji su dobijeni predstavlja uzrok ili posledicu. Očekuje se da nove studije koje će biti sprovedenadajuodgovore na ova pitanja.

Reference:

Daniel Prieto and Pablo Oppezzo. Lipoprotein Lipase Expression in Chronic Lymphocytic Leukemia: New Insights into Leukemic Progression, Molecules 2017, 22, 2083.

RS/ONCO/1809/0007