Razmena iskustava: uloga urologa u Covid-19 pandemiji

Lekari Klinike za urologiju, bolnice Tan Tock Seng (TTSH) u Singapuru, su u članku nedavno objavljenom u časopisu “European Urology” želeli da prenesu svoja rana iskustva u borbi sa COVID-19. Naime, oni su opisali uticaj novonastale situacije na urološku praksu, podelili naučene lekcije i izazove sa kojima su se suočili i time dodatno istakli značaj uloge urologa.

Uticaj na urološku praksu

Autori objašnjavaju da su pre svega sprovedene hitne mere smanjenja specijalističkih i ambulantnih procedura, kao i upotreba hirurških sala u cilju što bolje pripreme za mogući porast priliva pacijenata. Iz tog razloga, izvršena je procena svih zakazanih termina: pacijenti sa stanjima koja nisu zahtevala hiruršku intervenciju su konsultovani telefonom i zakazani termini su odloženi za najmanje 6 meseci, sa prethodno napisanim receptima spremnim za preuzimanje ili dostavu. Klinika je prioritizovala poznate ili sumnjive malignitete, opstruktivne uropatije i neposredne postoperativne slučajeve. Takođe, ambulantni postupci su podeljeni po stepenu hitnosti: dozvoljena je biopsija prostate i cistoskopija za pacijente sa visokim rizikom od maligniteta i ekstrakorporalna litotripsija udarnim talasima (ESWL) za opstruktivne ureterne kalkule, a svi nehirurški postupci su otkazani. Upotreba hirurških sala je svedena sa tri, na jednu proceduru dnevno. Slučajevi elektivne hirurgije su razmatrani i neki su bili odloženi nakon što su pacijenti kontaktirani telefonom, a prioritet je rezervisan za onkološke slučajeve i slučajeve opstruktivne uropatije. Vizite su bile svedene samo na neophodno osoblje, otkazana su sva kruženja studenata i specijalizanata, a elektivni prijemi minimizovani. U svakom trenutku, četvrtina urološkog odeljenja je, kao dopuna, bila raspoređena u skrining centru, radeći desetodnevne rotacije. Da bi se smanjilo širenje zaraze, sastanci su održavani putem video konferencija, preoperativne i postoperativne diskusije i multidisciplinarne konsultacije održavane su u svlačionicama, u manjim grupama i na odgovarajućoj udaljenosti ili uz pomoć računarskih ili mobilnih aplikacija.  

Glavna zapažanja

·         Na početku, ključno je preusmeriti osoblje kako bi se olakšao brz odgovor na hitne slučajeve u bolnici, ali i u zemlji.

·         Od izuzetne važnosti se pokazala administrativna organizacija klinike, spiskova procedura i upotrebe hirurških sala.

·         Postojeći protokoli koji sadrže kontakt informacije svih pacijenata, puno su olakšali odlaganje, ponovno zakazivanje i trijažu pacijenata. U ovoj situaciji se istakao značaj pozitivnog odnosa između pacijenata i lekara, kao i međusobno poverenje koje je učinilo novonastale neprijatnosti prihvatljivijim za pacijente.

·         Uravnotežena raspodela između iskusnijih i manje iskusnih lekara bila je ključna za jačanje morala osoblja koje je bilo u prvoj liniji odbrane.

·         Pandemija COVID-19 je, nažalost, prekinula diplomsku i specijalističku obuku mladih lekara, ali je bila i prilika da se upravo oni podsete humanitarnog aspekta medicine.

·         Prihvatanje novih tehnologija je važno, ne samo u kliničkoj praksi, već i u administrativnom aspektu i komunikaciji. Međubolnički i međuodeljenski sastanci olakšani su postojanjem informacionih sistema sa elektronskim kartonima pacijenata, kao i korišćenjem aplikacija za video konferencije.

Kao zaključak, autori članka poručuju da, iako su posvetili svoje karijere genitourinarnoj hirurgiji, u vremenima kada je to potrebno, urolozi imaju svoju ulogu i značajan doprinos javnom zdravlju. 

RS/NONP/2003/0009