Vakcinacija protiv COVID-19 kod onkoloških pacijenata

Ekstrapolacijom podataka dobijenih iz studija sa drugim vakcinama i uzimajući u obzir mehanizam dejstva svih sem živih vakcina namenjenih u prevenciji COVID-19, može se očekivati uporediva efikasnost i bezbednost kao i kod ne-onkoloških pacijenata. Pacijenti koji primaju monoklonska antitela koja ciljaju molekule eksprimirane na B-ćelijama (anti-CD19, anti-CD20 i sl.), CD19-CAR T-ćelijsku terapiju, koji podležu transplantaciji hematopoetskih matičnih ćelija ili intenzivnim hemioterapijskim protokolima (indukciona i terapija održavanja kod akutne leukemije) mogu imati smanjen imunski odgovor (smanjen titar protektivnih antitela), usled deplecije B-ćelija. Protektivna uloga T-ćelijskog imuniteta nije značajno proučavana tako da se ne može dati zaključak o udelu ovog segmenta imuniteta u ukupnoj efikasnosti. Naravno, efikasnost može da varira na individualnom nivou i to u zavisnosti od: tipa tumora, rasprostranjenosti bolesti i prisustva imunosupresije indukovane ekstrinzičkim (lekovima) ili intrinzičkim faktorima. Međutim, stav je da prednosti vakcinacije značajno prevazilaze rizike. Vakcinu bi trebalo primiti pre, ali se ista može primiti i nakon započinjanja sistemske terapije.

Iz iskustva sa vakcinacijom protiv virusa influence, pokazano je da je značajno smanjena nazokomijalna transmisija kada su vakcinisani i zdravstveni radnici. S tim u vezi, od velikog je značaja da se zdravstveni radnici, koji rade sa imunokompromitovanim pacijentima koji možda neće postići adekvatan imunski odgovor, vakcinišu.

Koncept iRNK vakcina se već deceniju ispituje u populaciji onkoloških pacijenata. Imunogenost može biti posledica akumulacije lipidnih nanočestica u tumorsko tkivo, ali je ovo neophodno dodatno potvrditi studijama. Nisu zabeležene značajne interakcije vakcina protiv gripa sa čekpoint inhibitorima, citotoksičnim lekovima i ciljanom terapijom, na osnovu podataka iz retrospektivnih studija koje su utvrđivale toleranciju i bezbednost istovremene primene vakcina sa ovim lekovima. Trenutno ne postoje jasni dokazi u primeni adjuvantnih u poređenju sa neadjuvantnim inaktivisanim vakcinama protiv gripa kod onkoloških pacijenata. Generalno se u studijama kojima se ispituje efikasnost i bezbednost vakcina na SARS-CoV-2 ne regrutuju pacijenti koji primaju imunosupresivnu terapiju. Žive vakcine su kod ove grupe pacijenata kontraindikovane.

Programi vakcinacije i prioritizacija različitih grupa se razlikuju na nivou različitih zemalja. U Republici Srbiji ovo je definisano Operativnim planom imunizacije, objavljenim od strane Instituta za javno zdravlje Batut.

Napomena: Prioritet unutar pojedinih grupa treba dati onim pacijentima koji imaju pridružen i dodatni visok rizik od nastanka teške bolesti usled infekcije virusom SARS-CoV-2 (prisustvo komorbiditeta koji povećava rizik od nastanka teške forme COVID-19 i smrtnog ishoda).

Povećan rizik od razvoja teškog oblika COVID-19 u kontekstu onkoloških pacijenata predstavljaju:

·       hematološki maligniteti koji zahtevaju primenu hemioterapije ili

·       aktivni, uznapredovali solidni tumori ili

·       istorija prisustva solidnih tumora u poslednjih 5 godina

Onkološke pacijente možemo podeliti u tri podgrupe, na osnovu faze njihove bolesti:

·       Pacijenti sa aktivnom bolešću, na terapiji – ne postoje jasne preporuke o primeni vakcine; ostaju otvorena pitanja moguće redukovane efikasnosti i pojave neželjenih događaja.

·       Pacijenti sa hroničnom bolešću, nakon primljene terapije – kod ove populacije pacijenata postoji opravdanost primene vakcine.

·       Pacijenti u fazi preživljavanja (engl. survivorship) – u poređenju sa ne-onkološkim pacijentima, posebno pacijenti sa hematološkim malignitetima, su u povećanom riziku od razvoja komplikacija vezanih za infekciju virusa influence. Kod ovih pacijenata je potvrđena prednost vakcinacije.

Većina podataka koje imamo o primeni antivirusnih vakcina kod onkoloških pacijenata su iz iskustva sa primenom vakcine protiv virusa influence. Efikasnost vakcine, tj. nivo protektivnog imunskog odgovora, najverovatnije može biti modulirana različitim faktorima poput: tipa maligniteta, vrste terapije, trenutka u kome se prima vakcina, preegzistirajućih poremećaja u funkcionisanju imunskog sistema, opšteg stanja pacijenta itd.). Pacijenti u kliničkim studijama, uključujući one na imunoterapiji, ne bi trebalo da budu isključeni iz programa vakcinacije, a protokole treba izmeniti/dopuniti kako bi se omogućila primena vakcina za prevenciju COVID-19. Za sada ne postoje tačni podaci o efikasnosti i trajanju imunskog odgovora kod onkoloških pacijenata, a praćenje nakon vakcinacije je neophodno kako bi se procenili potencijalni neželjeni događaji, klinički ishodi (npr. infekcija, ozbiljnost i mortalitet od COVID-19, komplikacije u vezi sa dijagnozom karcinoma itd.). Na kraju, odluku o preporuci za vakcinaciju, kliničar donosi nakon individualne procene svakog pacijenta, uzimajući u obzir sveobuhvatnost trenutno dostupnih podataka i odnosa koristi i rizika koja proističe iz takve odluke.

Na sledećem linku takođe možete pristupiti informacijama koji onkološki pacijenti su bili isključeni iz studija procene vakcina za COVID-19.

 M-RS-00000448