Mortalitet usled odlaganja terapije kod onkoloških pacijenata

Bez obzira na napretke u terapiji onkoloških pacijenata, maligniteti su i dalje vodeći uzrok smrti u mnogim zemljama. Jedan od glavnih razloga za ovo jeste odsustvo pravovremene dijagnoze i odlaganje započinjanja adekvatne terapije, što dovodi do progresije bolesti. Upravo na ovu temu su rađena brojna istraživanja kojima se pokušava uspostaviti veza između odlaganja terapije i ishoda po pacijenta i društvo. (1)

Nivoi i uzroci odlaganja postavljanja adekvatne dijagnoze i terapije kod onkoloških pacijenata

U radu Dwivedi i saradnika izvršena je sistematizacija na tri nivoa, u zavisnosti od faktora koji utiču na odlaganje – socioekonomskih, medicinskih i nemedicinskih; kao i na primarno, sekundarno i tercijarno odlaganje. (1)

Primarno odlaganje je definisano kao vreme od pojave simptoma do prvog kontakta sa zdravstvenim radnikom. Sekundarno odlaganje je vreme od prvog kontakta sa zdravstvenim radnikom do postavljanja dijagnoze. Tercijarno odlaganje se definiše kao vreme od potvrđene dijagnoze do inicijacije terapije (zbir primarnih i sekundarnih odlaganja). Iako se primarno odlaganje uglavnom vezuje za karakteristike pacijenta, ono može biti posledica i sistemskih, ređe kliničkih faktora. Klinički faktori su najčešće vezani za sekundarno i tercijarno odlaganje. (1)

Slika1. Pojednostavljen prikaz nivoa I odlaganja terapije koji je povezan sa socio-ekonomskim i demografskim faktorima; (1)

Pod socio-ekonomskim i demografskim faktorima podrazumevaju se: starost, pol, relgijska pripadnost, nivo obrazovanja, mesto prebivališta, bračni status, struktura porodice, posao, ekonomski status itd.

U jednom od prvih revijalnih radova, Nila i saradnika, koji obuhvata brojne tipove karcinoma, pokazano je da postoje dokazi koji ukazuju na vezu između kraćeg vremena postavljanja dijagnoze bolesti kod simptomatskih pacijenata i poželjnijih terapijskih ishoda (u smislu preživljavanja, dijagnoze bolesti u ranijem stadijumu, unapređenog kvaliteta života itd.). (2)

Najnovija meta-analiza imala je za cilj kvantifikovanje veze između odlaganja terapije kod onkoloških pacijenata i mortaliteta, u periodima od po 4 nedelje – kako bi se optimizovao terapijski put onkološkog pacijenta. Studije koje su ulazile u meta-analizu bile su studije koje su obuhvatile kurativnu, neoadjuvantnu, adjuvantnu; hiruršku, sistemsku ili radioterapiju za sledeće karcinome: žuč, dojka, kolon, rektum, pluća, cerviks i karcinomi glave i vrata. Glavna mera ishoda je bio odnos rizika za ukupno preživljavanje za svako četvoronedeljno odlaganje u svakoj indikaciji. Odlaganje se računalo od dijagnoze do prve inicirane terapije, ili od završetka jedne do početka druge terapije. Pregled je obuhvatao 34 studije za 17 indikacija i preko 270.000 pacijenata. Za 13 od 17 indikacija postojala je statički značajna veza između odlaganja terapije i povećanja mortaliteta. Dok su rezultati za hirurške intervencije bili konzistentni isto se ne može reći za sistemsku terapiju te je odnos rizika varirao u opsegu od HR=1.01-1.28. (3)

Odlaganje hirurških intervencija za 12 nedelja kod svih pacijenata sa karcinomom dojke (npr. usled novonastale pandemije) bi moglo da dovede do 1400 smrti u Ujedinjenom Kraljevstvu, 700 u Kanadi, 500 u Australiji, pretpostavljajući da je hirurgija prva terapija u 83% slučajeva i da je mortalitet bez odlaganja terapije 12%. Rezultati studije pokazuju da je odnos rizika za parcijalnu ili kompletnu mastektomiju iznosio HR=1.0. Značajna veza je uočena kod adjuvatne sistemske terapije kod karcinoma dojke, dok kod nesitnoćelijskog karcinoma pluća veza kod adjuvantne sistemske terapije nije bila statistički značajna. (3)

Sumarno, za sva tri terapijska modaliteta pronađena je statistički značajna veza između četvoronedeljnog odlaganja terapije i povećanja mortaliteta. Za hirurške intervencije rizik od smrti povećan je za 6-8%, dok je za neke sistemske terapije i radioterapiju to 13% odnosno 9%. (3)

Međutim, ono što ova analiza ne obuhvata jeste uticaj odlaganja terapije na lokalne stope kontrole bolesti, funkcionalne ishode (npr. kontinencija, gutanje), komplikacije ekstenzivnijih tretmana koji bi bili neophodni u slučaju progresije bolesti, kvalitet života, ili veće ekonomsko opterećenje zbog direktnih troškova i gubitka produktivnosti zbog prevremene smrti i morbiditeta. (3)

Najveći značaj ove studije proističe iz podataka koji ukazuju na značaj odlaganja na mortalitet onkoloških pacijenata, što donosioci odluka moraju uzeti u obzir u svetlu postojeće pandemije i u cilju optimizacije puta onkološkog pacijenta u kriznoj situaciji.

M-RS-00000351