Faktori rizika i zašto su važni
Od decembra 2019. kada se svetska javnost počela suočavati sa globalnom pretnjom koja je se meri pandemijskim granicama, a koja je uslovno rečeno prešla u COVID-19 eru, ulažu se konstantni napori od strane naučne zdravstvene javnosti da se identifikuju vulnerabilne grupe pacijenata koji su posebno predisponirani razvitku COVID-19 komplikacija, usled različitih prepoznatih ili neprepoznatih komorbidnih bolesti i stanja. Usled globalne opterećenosti zdravstvenog sistema velikim brojem oboljelih pacijenata u kratkom vremenskom intervalu (koncept u epidemiologiji poznat kao fenomen „plamena sveće“) ističe se intenzivna potreba za triažnim postupkom redefinisanja prioriteta i pružanja medicinske pomoći i nege najpre najugroženijima. Zato različite studije ističu impresivan arsenal rizikofaktora koji imaju veliki značaj u dijagnostikovanju, ali i prognoziranju toka bolesti, ne bi li se iole rasteretio zdravstveni sistem i blagovremeno pružila medicinska pomoć.
Rizikofaktori su različiti simptomi i znaci koji se javljaju u prirodnom toku oboljenja, a koji, ukoliko se blagovremeno prepoznaju, mogu da budu indikatori težine oboljenja, ozbiljnosti kliničke slike, ali i odrednice koje pokazuju zdravstvenom profesionalcu da bude oprezan radi ostvarivanja što boljeg ishoda bolesti.
Kreiranje optimalnog okruženja koje promoviše ranije dijagnostikovanje bolesti i stratifikovanje pacijenata u odnosu na demografske i sredinske odrednice, ima neprocenjivu vrednost u prognoziranju i unapređenju ishoda bolesti, što se posebno važnim pokazalo u eri COVID-19. Kako bi se stratifikacija rizika primenila populistički, analiza ovih faktora bi trebalo da bude lako dostupna i izvodljiva, jeftina, i da se zasniva na neinvanzivnim dijagnostičkim postupcima. Analiza ovih faktora takođe treba da pomogne u trijažnom postupku, kako na individualnom, ali i na sistemskom nivou, te da se inkorporira u zdravstvene politike od globalnog značaja. Takođe, analizu rizikofaktora treba razumeti kao dinamičku kategoriju, podložnu promenama i konstantno je modifikovati shodno razvitku nove simptomatologije kod pacijenta koji se stalno prati, u interakciji sa nadležnim zdravstvenim profesionalcem.
Booth A. i saradnici su velikom retrospektivnom kohortnom studijom naglasili značajnost problema činjenicom da se pacijenti javljaju lekaru najčešće nakon sedam dana veoma i/ili srednje izražene simptomatologije, što zdravstvenom profesionalcu ostavlja jako malo vremena da notira i prioritizuje potrebne resurse, pa dolazi do stanja sličnog kolapsu zdravstvenog sistema, gde imamo jako veliki broj obolelih u kratkom vremenskom periodu („fenomen plamena sveće“ ) što značajno opterećuje zdravstveni sistem sa pratećim konsekvencama. U analizu je bilo uključeno 76 različitih studija, sa ukupnim brojem ispitanika 17 860 001, iz 14 različitih zemalja, pretragom dve rederentne elektronske baze podataka (PubmEd i SCOPUS).
Sa druge strane, invanzivni dijagnostički postupci, kao što su različiti testovi koji se dobijaju iz krvi, treba da budu rezervisani samo za pacijente koji imaju tešku kliničku sliku koja zahteva hospitalizaciju. Ovo je jedan od predloga upravljanja zdravstvenim politikama u cilju rasterećenja zdravstvenog sistema i čuvanja materijalnih resursa za najvulnerabilnije. Stoga, novije tendencije u zdravstvu su uperene ka anticipiranju ishoda pre kroz analizu demografskih faktora i životnog stila svakog pojedinca, u cilju identifikacije rizika, odnosno povezivanja rizičnih bihejvioralnih ili konstitucionalnih obrazaca sa ishodom, nego prognoziranju bolesti kroz testiranja krvi. Neki od tih faktora jesu godine, pol, krvna grupa, pušački status, komorbiditeti (diabetes mellitus, arterijska hipertenzija, hronična bubrežna bolest, gojaznost), plućna simptomatologija i sl.
Kreiranje multivarijantnih modela za individualni dijagnozu ili prognozu bolesti treba da, kroz sistematizovano izveštavanje, bude osnova perspektivnih kliničkih stremljenja u ovoj oblasti. Neki od teorijskih modela su RIPOD (eng. Transparent reporting of a multivariable prediction model for individual prognosis or diagnosis) vodič za izveštavanje, koji ima obećavajuće rezultate, za sada.
Obezbeđivanje personalizovane i sistematizovane analize individualnog rizikoprofila svakom pacijentu može da ohrabri i osnaži pacijente da lakše prime i angažuju se u implementaciji mera koje su od globalnog zdravstvenog značaja.
U ispod navedenim člancima možete pročitati više o rizikofaktorima za COVID-19.
Godine, pol i etnička pripadnost kao rizikofaktori za COVID-19
Arterijska hipertenzija, dijabetes, hronična bubrežna slabost i ostalo kao rizikofaktori za COVID-19
-
Reference
- Pranoto A, ArdianyD. DIABETES MANAGEMENT OF PATIENTS WITH COVID-19 INFECTION. Dostupno na: https://rsudrsoetomo.jatimprov.go.id/wp-content/uploads/2021/02/DM-Management-in-Covid-Infection-Prof-Agung-Pranoto-SpPD.pdf Poslednji put posećeno: Septembar, 2021
- Booth A, Reed AB, Ponzo S, Yassaee A, Aral M, Plans D, Labrique A, Mohan D. Population risk factors for severe disease and mortality in COVID-19: A global systematic review and meta-analysis. PLoS One. 2021;16(3):e0247461.
- Geng, MJ., Wang, LP., Ren, X. et al. Risk factors for developing severe COVID-19 in China: an analysis of disease surveillance data. Infect Dis Poverty. 2021; 10, 48
- Kim L., Garg S, O'Halloran A. et al. . Risk Factors for Intensive Care Unit Admission and In-hospital Mortality Among Hospitalized Adults Identified through the US Coronavirus Disease 2019 (COVID-19)-Associated Hospitalization Surveillance Network (COVID-NET). Clinical infectious diseases : an official publication of the Infectious Diseases Society of America, 2021;72(9):e206–e214.
- Sabatino J, De Rosa S, Di Salvo G, Indolfi C Impact of cardiovascular risk profile on COVID-19 outcome. A meta-analysis. PLOS ONE, 2020; 15(8): e0237131.
M-RS-00000891