ESMO smernice za prioritizaciju pacijenata sa karcinomom pluća tokom pandemije COVID-19

Karcinom pluća u ranom stadijumu

• Konkomitantna hemioradioterapija za sitnoćelijski karcinom pluća stadijuma bolesti I/II
• Neoadjuvantna hemioterapija (koja omogućava odlaganje operacije za 3 meseca) za klinički stadijum II
• Primena adjuvantne hemioterapije u T3/4 ili N2 stadijumu, kod mlađih (<65 godina) ili fit pacijenata
• Upotreba G-CSF-a ako se proceni da rizik od febrilne neutropenije iznosi > 10-15%

• Adjuvantnu hemioterapiju kod T2b-T3N0 ili N1 stadijuma bolesti treba razmotriti u dogovoru sa pacijentom, uzimajući u obzir kliničke karakteristike i prognozu
• Praćenje između dva ciklusa treba obaviti samo ukoliko je neophodno i kada god je moguće telefonskim putem
• Kontrola laboratorijskih nalaza krvi između 2 ciklusa treba da se vrši samo ukoliko je neophodno, i ukoliko je moguće u kućnim uslovima.

• Adjuvantna hemioterapija za stadijum bolesti T1A-T2bN0 sa negativnim prognostičkim karakteristikama (limfovaskularna infiltracija, histološka podvrsta ...). O potencijalnim rizicima i benefitima treba razgovarati sa svakim pacijentom pojedinačno.
• Adjuvantnu hemioterapiju za pacijente sa značajnim komorbiditetima ili one starije od 70 godina treba razmotriti i ukoliko je moguće izbeći.

Lokalno uznapredovali karcinom pluća

• Konkomitantna hemioradioterapija za sitnoćelijski karcinom pluća stadijuma bolesti III
• Konkomitantna ili sekvencijalna hemioradioterapija za neoperabilni NSCLC stadijuma III
• Neoadjuvantna hemioterapija za stadijum III
• Upotreba G-CSF-a ako se proceni da rizik od febrilne neutropenije iznosi > 10-15%

• Praćenje između dva ciklusa treba obaviti samo ukoliko je neophodno i kada god je moguće telefonskim putem
• Kontrola laboratorijskih nalaza krvi između 2 ciklusa treba da se vrši samo ukoliko je neophodno, i ukoliko je moguće u kućnim uslovima.

Metastatski karcinom pluća

• Prva linija lečenja, uključujući hemioterapiju, hemioterapiju sa imunoterapijom, samo imunoterapiju ili tirozin kinazne inhibitore, u cilju poboljšanja prognoze bolesti, simptoma povezanih sa karcinomom i kvaliteta života
• Inicijacija druge linije lečenja hemioterapijom ili imunoterapijom kod pacijenata sa simptomatskom i progresivnom bolešću
• Inicijacija druge linije lečenja tirozin kinaznim inhibitorima kod pacijenata sa progresivnom bolešću
• Upotreba G-CSF-a se mora razmotriti ukoliko, i pored optimalne modifikacije doze, rizik od febrilne neutropenije iznosi > 10%
• Planirani ciklusi anti PD-(L)1 terapije mogu se modifikovati ili odložiti u cilju smanjenja poseta klinikama (ukoliko je potrebno može se primeniti 4-nedeljni ili 6-nedeljni režim doziranja, umesto 2- ili 3-nedeljnog režima za određene agense (tamo gde su ovi režimi odobreni od strane nacionalne regulatorne agencije).

• Inicijacija druge linije hemioterapije ili imunoterapije kod asimptomatskih pacijenata i u odsustvu preteće bolesti (u zavisnosti od volumena /lokalizacije)
• Kada je to izvodljivo, razmotriti oralne hemioterapijske režime umesto intravenskih (etopozid, vinorelbin) kako bi se smanjile posete bolnici
• Ukoliko je potrebno, lekarsko praćenje između dva ciklusa treba obaviti telefonskim putem
• Kontrola laboratorijskih nalaza krvi između 2 ciklusa treba da se vrši samo ukoliko je neophodno, i ukoliko je moguće u kućnim uslovima.
• Za pacijente koji primaju imunoterapiju duže od 12/18 meseci treba razmotriti odlaganje sledećeg ciklusa, izostavljanje planiranog ciklusa ili generalno produžavanje intervala između ciklusa.

• Razmotriti prekid imunoterapije nakon dvogodišnjeg lečenja, imajući u vidu nedostatak dokaza za nastavak istog
• Kod pacijenata kod kojih je imunoterapija zaustavljena usled pojave toksičnosti, a u međuvremenu nije došlo do progresije bolesti, razmotriti odlaganje nastavka lečenja
• Odložiti antiresorptivnu terapiju (zoledronska kiselina, denosumab) koja nije hitno potrebna