COVID-19 i terapijski pristup pacijentima sa karcinomom pluća

          Terapijski pristup pacijentima koji su oboleli od COVID-19 infekcije još uvek nije precizno definisan, a lečenje onih sa težom kliničkom slikom se oslanja na jedinice intenzivne nege. Zdravstveni centri širom sveta se trude da donesu interne smernice i vodiče za pristup lečenju onkoloških pacijenata tokom ove krize za koju je teško predvideti koliko će još trajati, uzimajući u obzir širenje epidemije, strukturu i kapacitete zdravstvenih sistema, kao i sveobuhvatni status onkoloških pacijenata^1,2.

          Autori mnogih radova ističu da je personalizovani pristup veoma važan kao i da na umu treba uvek imati postulat „primum non nocere“ tj. ne naškoditi. Pacijenti sa dijagnozom karcinoma pluća su u povećanom riziku od nastanka plućnih komplikacija prilikom infekcije COVID-19. Dodatno, primena hemioterapije može imati negativan uticaj na ishod infekcije kod ovih pacijenta. Različiti faktori kao što su starost pacijenta, prisustvo komorbiditeta i broj poseta bolnici mogu uticati na povećanje rizika od dobijanja infekcije, ali i razvoja teže kliničke slike^1,3,4.

Sve režime lečenja koji imaju za cilj preživljavanje treba prioritizovati kad god je to moguće. Palijativni tretmani, za koje je manje verovatno da će poboljšati opšte stanje pacijenta, a time i kvalitet života, zahtevaju posebnu procenu onkologa¹. Adjuvantno i neoadjuvantno lečenje takođe zahteva razmatranje, posebno imajući u vidu neoadjuvantnu terapiju koja može odložiti potrebu za hirurgijom u trenutku kada zadravstveni sistem nije u punoj funkciji. Kurativna radioterapija sa ili bez hemioterapije je rezervisana za one pacijente sa adekvatnom respiratornom funkcijom. Magnetnoj rezonanci treba dati prednost u odnosu na profilaktičku kranijalnu iradijaciju u slučaju sitnoćelijskog karcinoma pluća, kako bi se smanjio broj poseta bolnici. Za stadijum III nesitnoćelijskog karcinoma pluća, radioterapiju treba započeti prvog dana hemioterapije, kako bi bila potrebna samo dva ciklusa. U slučaju da se radioterapija započne sa drugim ciklusom, ili ako je sekvencijalno lečenje u pitanju, biće administrirana ukupno tri ciklusa hemioterapije¹. Pacijente, pogotovo one koji među članovima porodice ili negovateljima imaju nekoga ko je pozitivan na COVID-19, bi trebalo testirati pre početka primene terapije, kada god je to moguće. Ukoliko je pacijent pozitivan na prisustvo virusa, a nema simptome, treba razmotriti odlaganje terapije za 28 dana. Dva negativna testa u rasponu od nedelju dana omogućavaju pacijentu da nastavi lečenje. Neophodno je razmotriti ograničavanje pristupa bolnici kao i kraće trajanje hemioterapije (4 ciklusa umesto 6)¹. Za starije pacijente i one sa ECOG PS 2, potrebno je ordinirati oralnu hemioterapiju umesto intravenske, kada god je to moguće. Vodiče za prevenciju i tretiranje neutropenijske sepse bi takođe trebalo implementirati, a poželjno je razmotriti i profilaktičku primenu faktora stimulacije granulocita kao i dostavu antibiotika na kućnu adresu¹. Odluku o pravom izboru terapije i pristupu lečenja onkoloških pacijenata nije lako doneti, pogotovo u uslovima kada vlada pandemija. Univerzalno rešenje ne postoji, niti možemo predvideti trajanje pandemije, ali kao i kod bilo kog drugog izazova nephodno je prilagoditi se kako bismo pacijentima pružili najbolju moguću negu.

Kao sto je Bettina Ryll istakla, kada se sve vrati u normalu, pacijenti oboleli od karcinoma se vraćaju svojoj bolesti i moramo misliti na njih.

„When everyone else goes back to normal, cancer patients go back to cancer. We have to start thinking about these people“

RS/ONCO/2005/0015